Srpski književni glasnik

233 СРПпСКи Књижевни ГЛАСНИК.

траже од њега да пма „осећање стварнога.“ Истина је ла додају, да тај осећај треба да буде оригиналан: један оригиналан осећај пред лицем ствари, то је, вели сам Тен, оно што одликује великог уметника. — Алп, упитаћемо се, одакле долази та оригиналност осећаја. Долази ли само, као што то Тен канда каткада верује, од деликатнијег п бржег примања утисака но што је код других људи Не, она се објашњава шпром, епетематичнијом, па према томе п већма филозофеком мишљу: оригиналност примања утисака више је у разуму но у чулима. Мислилац ствара правог уметника. Рускин је с разлогом казао да има две врсте песника: једни осећају јако, мисле слабо п имају нетачно опажање петине; то су песници другога реда; други осећају јако, мисле исто тако јако и виде тачну истину, то су песници првога реда. Иста моћ осећаја, код песника, објашњава се великим делом помоћу јачине индукције, уопштавања, којом извлачи из опажене ствари све неодређене п тамне пдеје које та ствар садржи. Отуда долази, као што опет примећује Рускин, да генији показују своју величину и у начину којим поступају са појединошћу: шахипи5 јп minimis; „MH та величина, се састоји, кад се обухвати мишљу у исто време и особени карактер предмета и све црте лепоте које има заједничке са, вишим редовима живота.“ 'То опажање опште аналогије у општој разноликости исто је оно што је Лајбниц назвао филозофски емпеао првога реда. Главна особина. која одликује великог песника јесте у суштини битне особине филозофа.

Најзнатнији део живих створова просечно осећа на писти начин; главна разлика између њихових осећаја долази од веће пили мање ширине њиховога разума, који каткада схвата само сиров предмет, а каткада открива у њему цео један свет. Онај који је путовао Норманлијом опазио је дуге редове волова, лењиво полегалих, са крупним п отвореним очима, како гледају свежи и лепи предео са преливеним линијама, предео који сликар можда баш у том тренутку пресликава: иста елика одбија се у