Srpski književni glasnik

БудућНОСТ УмеТНОСТИ П ПокзиЈЕ. 291

поезије, а ТогНоп опис сувопарних, п према томе досалних ствари: описивати ради описивања то је често противно мишљењу, то је дакле противно правом филозофском п научном духу. У сваку пову област коју је наука освојила, и поезија може ући без сумње п прпевајатп за свој рачун, али само поступно; а 70 често заборављају више сувремених песника који одмах хоће да „мету у стихове“ научна открића или системе овог или онога филозофа, као да се одиста може ставити у стихове друго што до сопствена мисао, у ономе што има најличније.! Ништа није противније улози песника но улога преводпоца пли компилатора. Паучне истине, да постану поетичне, потребују један битан услов: треба ла су се п песник и његови читаоци довољно спријатељили са њима, па да могу да узму облик осећања и интуиције. Песник може да буде мислилац, алп не учитељ; он треба да улива, али не да предаје. „Ако је песник, вели Шарп, принуђен да претходно учи читаоца чињеницама које хоће да преведе у језик маште, он самим тим мора да буде хладан п без поезије. Тако Лукреције је тром у деловима своје песме где доказ, 4 филозофски излаже атомистичку теорију, али он добија полета и даха чим остави за собом предавање п пусти се посматрању великих елементарних покрета и шипрокога живота којп прожима укупчост етвари.“ Виргилије је могао бити дидактичан без спсетема по езоју поезију, али зато што су му за предмет била поља, доље, сељаци: осећање природе мешало се са простим описима уметности п њених посетупака. Када се све то сведе, 2“ наука хоће да надахне

1 У једној духовитој студији, под насловом Један песник филозоф: Сили Придом, Кокелен је са разлогом казао говорећи о песми Правда: „Што се мене тиче, признгјем, да налазим нечега претераног кад се са поезијом ради као са сталном науком. Хоћемо ли много одмаћи у напред, ако дамо њој, која је крилата и бежећа ствар, позитиван и једноставан облик науке! Ако буде требало да сг у праћењу песникове мисли развије она иста количина пажње која је потребна да се прати Кантова теорија, шта ћемо добити ако не читамо самога Канта 7“

19%