Srpski književni glasnik

МАЂАРИ И ХРВАТИ. 297

готово назвали болешћу, п опет је врло раширена мана у целој нашој ипнтелигелцији“, али у мађарона је то већ потпуно парализовање. Огледајмо то на примерима:

Склапајући нагодбу стари се мађарони не могаху сложити се Мађарима у питању о граду Реци (Фпуми). Али желећи да се што пре успостави „братека веза“ међу Хрватском и Угарском, предложише, да се нагодба пошаље краљу на санкцију и без тога споразума о Реци, до кога ће, тобоже, после већ лако доћи. Али Мађари предаше краљу на санкцију самовољни текст у место онога у ком се констатује неспоразум у речком питању. У том тексту прилепљеном на посебној крпици“ установише да је Река „посебно тело св. (угарске) круне“ (зерагаћшт запстае согопае согриз) и да се речни одношаји имају уређивати споразумом међу Угарском, Хрватском и самом Реком. Мађарони не само да не протестоваше никада против те „крпице“, него допустише, да су Мађари Реку прогласили саставним делом мађарске државе и дали автономију само талијанској мањини, дак хрватска и славеначка већина нема ни толико права, да би добила једну једину пучку школу.“ Присташе дакле и на то, да се из Реке не одстране само хрватски уреди, него п хрватска гимназија (1895), те је данас практични доказ хрватскога права на Реку још само у називу модрушко-речке жупаније са седиштем у — Огулину (пре на Реци). Уз несвест, у њих је и толико незнања, да су мирно слушали, кад је (1899) гроф Куен прогласио у хрв. сабору, ла Река и по нагодби припада угарској држави, да на име појам круне (краља) замени с појмом територије (државе).

У народним правима, које су Хрватској нагодбом ка-

1 Та ко се од нас већ није упропастио слушајући најумније, најимућније и највиђеније нам људе, где говоре : ни ту не можемо ништа, и видећи их у истину где сав иосао препуштају и већма неукима и сиромашнијима и неугледнијима.

2 То је т. зв. „нагодбена крпица“, о којој се у Хрватској често говори и пише.

5 Г. 1890 било је на Реци: 11.000 Талијана, 10.800 Хрвата, 3.800 Словенаца и 1.500 Мађара.