Srpski književni glasnik

298 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

тегорички зајамчена, мађарони су једнако млитави као п у правима територијалним. Зато је у Хрватској дошло већ до тога, да сам писац ових редака већ два пута умало 'није главом платио што се позивао на У. 907. темељнога, нагодбенога закона: 1895 у месецу јуну, и ове године месеца октобра хтедоше га мађарски железнички чиновници бацити из воза, док је огај јурио и то први пут е помоћу пијане руље мађарских радника (први случај се десно између станице Дуго Село и Божјаковина, на прузи Загреб-Жабаљ, а други из еђу горњоградске земунске станице и Батајнице), само зато, што возне карте није хтео показати ни на мађарски, ни на немачки захтев, него је тражио, да кондуктер знаде рећи барем: молим карту. Двоструко то злочинетво (по кривичном и по уставном праву, по нагодби, која је заштићена пред таким насиљем посебним законским чл. ХЈУ. 1870) остало је до сада без последица: власти се и не гануше, и то хрватске власти автономне, потпуно автономне.

Мађаронска попустљивост, која иде већ до издајства, дуго се правдала тим, да ваља Eajupuje подићи материјалне народне интересе, а еве друго да ће доћи само од себе. Но баш ти материјални интереси тако су запуштени или, право да кажемо, тако се систематски угушују, да се Хрватска у последње време примакла рубу економске пропасти, и да је економска криза почела растварати и саму језгру домаћега, хрватскога и српскога пучанства. Навешћемо само најкрупније бројке, које доказују, како Мађари Хрватску екеплоатишу пи како, у првом реду ради тога, пропада домаћи живаљ.

Од 1890—1900. инвестовано је у Угарској 329,125.038 фор. Та грдна сума прошла је кроз руке трију заједничких угарско-хрватеких министра (финансија, полодељства и трговине) тако, да се сва тројица, (боље: само министар трговине) сетише Хрватске кроз пуних десет година с незнатном сзотицом — пола милијуна фор. Од тога потрошено је 1892 и 1893 по 70.000 фор. за регулацију Драве и то на левој, угарској обали; а 1897 за мост код Ва-