Srpski književni glasnik

304 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

љивост и стварне замерке ематрају се за личне увреде : култ своје личности још увек је јако развијен. У таким приликама. ипсати критике значи дирати у зољино гнездо.

Ипак сам ја оцењивао п писао критике на врло многа. дела. Већина тих крптика биле су неповољне, врло неповољне. П наравно многп од оних, у чијим делима сам ја објективно оцењивао факта, сматрали су за своју дужност, да ми одговоре; врло је мало тих одговора било. стварних, већина је ударала на личност, која је повредила осетљивост пишчеву, кад је доказивала да његово дело ните добро. Стога ја сматрам за своју дужност, да једном за свагда кажем, зашто се ја у таком случају нисам никада упуштао у полемику и зашто нисам никада. одговарао на нападаје; то је потребно тим пре, што су ти нападаји, и јавни и тајни, п усмени п ппемени, п званични пи незванични, у последње време врло учестали.

Наравно да сви тип нападаји MH ровења п ептничарске подвале и кратковида. срџба не домашају свог циља. Ја нисам никада писао по нечијој поруџбини пили коме за љубав илп коме у пнат, нити сам радпо због каријере или. славе, него сам писао само онда кад сам мпелпо да треба. да пишем и да кажем евој суд о нечем; п то сам чинио. увек отворено, без пкаквих обзира и објективно. Ако је мој суд био већином неповољан, за то су криви на првом месту они који пишу рђаве књиге; ако је у њему било кад п кад мало више жучи, то није никада било пз личног нерасположења. према писцу, него из огорчења, што наша историјографија. још увек продукује већином лоша дела.

Казавши о једној стварп своје мишљење, ја нисам никада налазио за потребно да се на ту ствар враћам, јер сам увек био прожет дубоким уверењем, да ће моји резултати ако су тачни п добри кад тад победити, ма се сви дигли против њих, пи да ће, ако нису добри, кад тад пасти, ма их еви хвалили; у томе случају неће ништа користити моја одбрана: они ће, ако нису добри, зато што носу добри, пастп кад тад сами собом п морају пасти и треба да падцу.