Srpski književni glasnik

Књижевни ПРЕГЛЕД. 509

И због тога, што сам био уверен, да Ha вредност мога рада не може утипцати оцена, па ма чија она била и ма каква она била, менп је свагда било потпуно свеједно, да ли ће ме неко грдити или хвалити, п ја сам свагда био потпуно равнодушан према томе, шта о мени мисле и говоре и пишу сви, од првих кориФеја, од Јагића и Крумбахера, па до последњих наших пигмеја у науци, до Г. Андре Гавриловића и других. И не само то, него ми је свеједно и да ли ће се моји резултати одржати или не и да ли у опште ко чита оно што ја пишем или не. Мени је сасвим свеједно, да ли ће наука утврдити да је Немањина биографија од Првовенчанога једно дело или два или три и да ли је Св. Сава умро 1235 или 1286 год. Кад су у питању научне истине, главно је да се оне нађу, а споредно је. ко ће их наћи. Ко у научном раду MMC: на своју личност, том је и нехотице личност преча од петине. Зато ја у својим научним испитивањима. никада не водим рачуна о својој личности, о својим успесима и интересима. Главно је да наука напредује и нађе истину, па ма сви моји резултати пали, и ма за моје име нико и не знао.

Многи неће ово све моћи схватити и неће то веровати. Али то је тако: и мени је сасвим свеједно п то, да ли ће ко овоме веровати или не. Јер ово неће схватити људи, којима је више стало до својих резултата него до науке и који мисле да је срамота признати своје незнање и погрешку, људи, код којих је култ своје личности покретач за сваки рад и који не могу никада разумети, да има људи, којима је стало само до науке; ово неће схватити људи, који немају свести о својој врелности у себи, него дркћући очекују критике на своја дела, па се радују повољној оцени а утучени су због неповољне, људи, код којих иницијатива и директива није у њима самима, него чекају од критике да им каже да ли п колико вреде. Али ти људи су јадни и тешко њима, јер њихов је живот мука жива...

Због тога ја никада никоме не одговарам.

Ст. СТАНОЈЕВИЋ.