Srpski književni glasnik

318 СРПСКИ КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

„Владика (Његош) се зимус занимао описивањем Црне Горе и њене историје, на француском језику. У томе помагао му је неки овдашњи адвокат, Ђузепе Каза. Он сваки дан долази те е владиком по један сат ради. Владика му обично диктира а он француски пише. То је дело већ готово. Сад га само прегледају. Владика ће да га пошље неком француском еписатељу по пмену Беланжеу, с којим се његде познао п о Прној Гори причао му. Беланже је био усхићен његовим причањем“, и молио је владику да му тако напише како му је причао о Црној Горп. Ово је дело. као што ми рече, удешено за. странце, који нас не познају.“

Његош је, дакле, написао једно дело о Црној Горп (повест и опис земље) на Француском језику, које је данзе пзгубљено.

Сматрајући да је то дело вредно марљпва тражења, потписани је, пре неколико голина, тражио ово дело, без успеха наравно. Напустивши то тражење, потипсани држи да неће бити без интереса да овде саопшти шта је чинио до сад по том послу.

Потписани се најпре обратпо самом .Б. Ненадовићу писмом једним у којем га је молио да га извести о свему што зна односно овог дела. Ненадовић је на то одговорио "овим писмом:

„Ваљево, 7. септем. 1893. год. Драги и поштовани господине,

Пишете ми и питате ме за рукопис што је владика Његош о Црној Гори написао и послао неком Беланжеу у Париз.

Ја о томе ништа не знам више него оно што сам споменуо у мојим „Писмима из Италије“.

Врло је могућно да је Беланже штампао тај рукопис или као књигу за себе под владичиним именом, или, што је још могућније, употребио га као грађу у своме каквом делу; у тој намери — по свој прилици — владика му је тај рукопис и послао, да га он разграна и да по њему напише какво веће дело о Црногорцима. Ако је тај рукопис ма како употребљен и штампан није се о томе ништа код нас сазнало, јер онда (1851 год.) нико није разбирао шта странци, а особито нечувени списатељи као што је Беланже, пишу о Србима. То је може бити штампано у каквом незнатном часопису, или у каквом подлистку неких новина, па ту се и заборавило. Ако је Беланже био какав приповедач, може бити, да је из тога градива написао какав роман.

У Паризу сада има вредних српских ђака, зато пишите неком од њих да распита и разбере о имену „Беланже“ и да види све шта је под тим именом штампано. То би могао и у каталогу библиотеке наћи, а и самог библиотекара или професора литературе запитати. Ма како да је то име нечувено у књижевности, опет ће се моћи штогод сазнати ако је што писао.

1 У издању „Цел. дела Љ. Ненадовића“ 1894, стоји, јамачно погрешно : „писањем“ м. „причањем.“