Srpski književni glasnik

Б! БЕЛЕШКЕ. 319

Рукописа, о коме говоримо, било је може бити двадесет табака, јер запечаћен пакет што је спремљен да се у Марсељу даде на пошту, беше, у колико се опомињем, дебљи од једнога прста. Држим да је то све написано руком онога Ђузепе из Неапоља, коме је владика казивао, а он, почем је добро знао француски, писао и после на чисто преписао, и тако је тај рукопис без језичних погрешака спремљен. Владика тај рукопис није хтео поверити талијанској пошти, јер онда у Италији беше велика строгост и несигурност, и на све се сумњало и пазило.

Радујем се да се тако ревногно занимате о владици Његошу !: желим вам најлепши успех у томе раду.

Позрављајући вас најсрдачније јесам ваш поштоватељ

ЛЉуБомирР П. НЕНАДОВИЋ.

Бладика се увек потписивао Његош а не Његуш.

Поздравите Милићевића и Вуловића.“ Ако им кажете да сте за три дана, место за три месеца, добили од мене одговор, они ће се чудити.

Примивши ово ппемо, потписани је послушао дати му савет п обратио се двојици својих другова који су тада били ђаци у Паризу, на име Г. Михаплу Петровићу, проф. В. Школе, и пок. Немањи Стојановићу, >. писару Мин. Привреде, с молбом да они разберу што могу о радовима Беланжеа и евентуално о Његошеву делу; п они су „брижљиво п са пнтересовањем разбирали о томе по библиотекама и код наллежних лица. Потписани је, доцније. п сам. у Пародној Библиотеци у Паризу, трагао за именом Беланжеа.

Резултат овога тражења, овај је. У. великим светским библиографијама Лоренца, Хајнзијуса,“ Греса“, Бринеа, б Керара“ и Етингера“ а у годинама 1840 —1890, забележено је не један него двадесет п пет писаца француских који су се звали „Беланже“, и моглп бити књижевници у години 1851, кад је Његошев рукоппе послат у Француску. Али међу радовима њиховим, који су поред њихових кмена забележени, нема, по насловима судећи, ни једног који би се ма у ком погледу односио на Црну Гору. или ма чиме опомињао на тражено Његошево дело.

1 Потписани је у свом писму стално писао „Његуш“.

2 Потписани је у реченом писму саопштио да се обраћао С. Вуловићу и Г. М. Милићевићу за обавештење о делу о којем је реч.

3 Lorenz, Catalogne general de la librairie francaise, 1840—55, 1866—75, 1876—65, 1886—90.

Нејп51и5, АПоететег Васћег-Г,ехгсоп, 1847 —51, 1852 —56 и даље. Graesse, Tresor des livres rares, 1859.

Brunet, Manuel du libraire.

Qućrard, Supercheries litteraires devoilćes, 1869.

Oettirniger, Bibliographie biographique universelle.

“M O о њ

e]