Srpski književni glasnik

СРПСКИ

КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

Књига ТУ, БРОЈ 5. — 1 ДЕЦЕМБАР, 1901.

ПУТУЈУЋЕ ДРУШТВО.

„Мајсторија козе пасе.“ Срп. нар. пословица.

ГЛАВА ЧЕТВРТА. (3.)

У њој су изнесене кубуре глумаца услед апатије и немара позоришне публике и скоро безизлазно стање целе дружине; али на крају Главе наговештава се и спасоносна идеја глумца Тоше Теткиног.

Као да је неко проклетство потерало дружину, јер одмах после прве представе малакса публика и одби се од позоришта. Шта да раде сада! — Најзад се домислише. И што су по другим местима радили обично при крају, када, то јест, малаксава интересовање, — овде су морали прибећи одмах првих представа тим својим често практикованим марпифетлуцима. Једну представу, „ЛМлетачког трговца“, дадоше у почаст трговачког сталежа, а другу, „Мушки метод и женска. мајсторија“, у почаст вредних занатлија; дадоше опет (дако буде првашње среће), на опште захтевање поштоване пуолике, познати већ и омиљени комад „Два Наредника“, — па ипак ништа!

Све то није помогло. Посета је била све рђавија и рђавија. Немар п хладноћа грађанства све већа. Оно мало чиновништва п оно два три официра, то је било све. A грађане, мештане, пушком да гађаш по сали, не би га могао наћи, изузев једнога или двојицу, па и то су били

21