Srpski književni glasnik

вз СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

они који су дали реквизите, као мердевине, ћилим или тако што год.

Глумци се узнемирили а не мање и Љубивоје. Он је сад био још више збуњен и још мање употребљив, тако да су му морали одузети и препис, п госп. капетан га је одредпо на некакву спољну службу, јер „да није оне красне женице“, како се госп. капетан изражавао, — он би 'а, вера и Бог, отпустио! На наваљивање Љубивојево умешао се и сам госп. начелник у корист позоришта, и ан'ажовао се за њ прво код општинског часништва IM затим код грађанства. Код првих је успео, истина, мало потеже. Обећали су, да ће похађати представе, алп су га, пошто су већ пристали, запитали: хоће лп пмати право да наплате дпјурну зато што дангубе7 А код оних других, код грађанства, ту није могао баш ништа ни он сам као власт, јер је иза ових стојао народни пријатељ и вечити противник сваке власти, Жика, „адвокат“ названи, управо пискарало и стални дописник једног престоничког и два влади непријатељски расположена паланачка листа, пи био сила не само за Власотинце него и за Лесковац и околину. Знао је устав на памет, имао га у малом прету, што кажу, п храбрио их је да се држе јуначки на оранику својих грађанских права. И они одговорише госп. начелнику, да он по уставу нема права да им сужава њихову личну слободу! У осталом, рекоше: да је доста од њих већ и то што су му попустилп при посљод. ом бирању општинских одборника; а у позориште неће ићи, док им је госи. Жикина оштра пера, п док је у Србији устава, новина и депутација!

Поегодица тога била је та, да је ћир-Манта окренуо лист, подбадан сем тога још и тужбама и сузама Резике. Постаде и он хладан према глумцима. Јавља им се преко воље п само гунђа. Сакрио скоро све лампе, отказао квартир глумцима, а кост и глумицама и глумцима.

И глумци су то осетили. Док су имали, поручивали су бесно, а сада седе покуњени у механи и не поручују ништа. А и кад поручују, а онп, некако, врло учтиво и