Srpski književni glasnik

ПУТУЈУЋЕ ДрРУШТВО. 329 врло утањеним тласом то захтевају. — „Молим вас, веле,

будите тако добри! Једну чашу воде!“ 'Апр-Манта је био од оних механџија који више воле госта грубијана него учтива. Учтиви обично мало поручују. Зато је и Манта волео оне који га псују али поручују оканике. Зато су му сад п били одвратни овако учтиви гости. „Серафиме, ела однеси на госноду чисте чаше!“ Наређује ћир-Манта. „И једну саку воде, да стоји у приправнос'... за господа !,. вели па окрете нешто ситно грчки да псује.

Шта. ће, сироти ; ћуте и трпе!

Али Онај, што се постарао за тице небесне, постарао се п за глумце, за ове, тако рећи, тице земаљске. Остављени од свију, прекинуше представе. Радо би они отишли, али су сви направили приличан рачун, па не могу; ћир-Манта их не пушта, док не плате, а они платити не могу. Срећа, те је околина била милосрднија него људи и она пх је хранила.

Мушки се прихватише пецања. Ту је река пуна риба, ту и вирови обилнп рацима. И што је у Београду луксуз п. деликатеса, — то им овде постаде сада свакодневна храна. Али давно је изречена п позната она народна реч о ловцу п лонцу; па тако је п е њима било, — некад добро некала рђаво! Некад се врате е богатим ловом, а понекад, бо ме, врате се се нпеком рибица које једва ако би поднеле за какав салонеки акваријум. Пролазећи п носећи лов, певушили би полако ону песму: „У терзије танка игла, танка вечера.“ Кад би их тада мештани погледали и осмешкивали се, није их ни то збуњивало; они би сасвим равнодушно одговарали, да су жељни били мало мезелука.

Тако је трајало неколико дана.

Једини светао дан у сред те беде био им је онај дан, кад је у Власотинце стигао својим адвокатским послом, госп. Пера адвокат, назван „Шајдес.“ Био је то човек мека п болећива срца, страстан љубитељ позоришта, а сем тога човек са добром зарадом а необично

217