Srpski književni glasnik

2296 СРПСКИ КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

други род ; па у прифатне куће... па јастуци до гредице! Па мирише соба на зреле дуње п на босиљак и на млад, сир и сурутку! Па тек у Бачкој Мађарице!... Све ме љубе у руку; виде ме обријана, па мисле, да. сам какав плебанош. А ја их п благосиљам и штипам за образ! вели Toma Кицош. Па оне Банаћанчице! Све паре дадох на одело. Тамо сам се тек кицошио!... Отуд ми и остаде овај садашњи надимак „Аицош.“

— Море, па п тамо нас по некад потера баксуз! рече зловољно џандрљиви и суморни Пера, којп је обично п најчешће играо тамнпчаре у разним комадима и лепио плакате по ћошковима.

—- Ама не кажем ни ја да је увек и евуд баш текао мед п млеко, вели Тоша Теткин; ако је позоришту ишло рђаво, није нама! А то је тек нека разлика! Ако ништа, а оно је бар леба било!... Одем у башту, па мало леба, мало црна лука, — кад погледам, фалп пола леје! Па мени стига! Од чега спт од тога дебео, што кажу. А овде несрећа!... Нико да се пошали, да те позове... на мезе, бар ако већ неће на ручак пили вечеру! Од јуче поједо' шаку леблебије — то мп је све!

— Море а ја ни то! рече тужно Тоша Кицош.

.. .Ћир-Манта не да ништа! настави Тоша Теткин. Тај човек нема срца! Што нас мучиш, бре Мантог реко' му ја. Што да пропаднемо у .„Термопиле“, кад нисмо Персијанци! А он се, смеје, животиња једна! Брука од Грка! Грци измислили позориште, а он мрзи, да нас не види очима! Тедо' да га намамим, ама п оно је зверка, па се чува! Врда и клизи ка“ чиков! Зовем га јуче да се пграмо домина пли жандара. Он пристаде да играмо домине, п таман први пут „пође у башту“, па тек стаде па запита: „А у што ће играмо, господин-Тошке“ У једно кафет7“ — „Море, каква кафа, кажем му ја; кафа буни крв!.. Разбија сан, па се претурам целу ноћ... Да играмо у једну кајтану од осам јаја!“ — „Море, куд се па у кајгану пграло!7“ чуди се, стока једна. — „Па онда у једну ћулбастију!“ кажем му ја. — „Каква ћулбастија! Какав је