Srpski književni glasnik

ПУТУЈУЋЕ ДРУШТВО. 529

могнемо!“ рекнем ја кнезу и одох и ја и побратим. Те ја и побратим и слуга после дужег јурења ухватимо две гуске. А побратим ми рече полако: „Држ те ви те две гуске, а ја ћу да хватам ону тамо дебелу, па ако ону не ухватим, — онда дај макар и ту! ...“ Кад дођоемо у биртију, а бина већ готова и проба се држи и без нас!... Стриц Лазић љут као рис... хоће да нас казни... пита нас: где смо били А ја му кажем, причам му и лепо видим да му је ужасно криво што је тако рано и одмах отишао да легне. Ређам му јела: чварке, кобасице, џигерњаче, крвавице, пиктије, кавурму...

— „Ау, сунце вам де. иње! прекиде нас и хукну. Реци само још да је била и пита с месом — па ћу ти сад разбити нос!... А кад му побратим Лака донесе п предаде поздрав и гуску од кнеза: с примедбом, да смо га се ми и тамо сећали — а чика Лазић не мога де се не осмехне, па вели: „Ајд“ и'те да спавате! Да будете свежи за вечераске!.. То сам ја, каже: љут, ради рела и через дисциплине, — а ја знам да ви знате улоге.... та ви сте ми најбоље снаге!“

— Море што ми причате оно што је било, вели џандрљиви Пера, него кажите ви мени за овде... шта ћемо сад овде да радимо, да се извучемо из овог ћорсокака7! А како је преко, — то ми сви знамо! Да сам преко, ја бих нацривио капу!

— Море, умеша се Тоша Кицош, па и тамо се западне у белај! Памтиш ли преклане! Кад оно одосмо на Видов-дан у Раваницу на славу црквену Па у мало те није било оно што се каже: правити рачун без бирташа! Ми рачунали да ће сваки зарадити по иберцигер! А оно поче не може бити горе!... Пре подне ништа. Једва чекамо да се сврши служба и литија, да почнемо. Почели ми, ама слабо долазе! Одложили ручак до два сата, само не би л' више представа дали, — па опет ништа! Те чика Лазић, Бог да га поможе, сети се лепо, па нам каже: да сви онако обучени и маскирани одемо под ладњак на ручак. Тако и урадимо. Поседамо, па изгледамо ко на