Srpski književni glasnik

350 | СРпски Књижевни. Гласник. Чортановићевој контрафи оној „Кнежева вечера“. Стриц. Лазић у прочељу као Југ Богдан с белом брадом до појаса, а лево и десно од њега поређали се ми у белим и црним брадама (Цар Лазар није излазио зато што му се тога дана давао парастос). Од женских само царица Миmutna што је седела, а ћерп јој Мара п Вукосава служе нас. — Скупио се, Боже, свет око нашег ладњака, па нас гледа док ми ручамо. После ручка отпевасмо једну патрпотеку песму, а стриц Лазић позва народ да види своју историју. — Кад после ручка навали паорија, — те Бог да поможе! А комад скраћен, само три сцене. Свађа и мегдан, Кнежева Вечера и Смрт Муратова — па сваки по сата друга представа! Иде к'о намазано! После ручка шест пута представљасмо. Кад поделисмо, еваки пун пара!... Ето, просто само зато, што су нас видели онако обучене, нагрнули; а зар ти они опет читају плакате! А да вије тога било, одосмо.... Зато шта ја увек кажем: Само треба имати начина! Начина!

— Стој, прекиде га радосно Тоша Теткин. Стој! Врло добро! Паде ми сад баш једна спасоносна идеја на памет. Благосиљаћете ме, кад вам је кажем! Упалиће ! Пдем одмах да је саопштим госп. управнику! Ето мене сад! рече огрћући капут и излазећи брзо.

— Шта му би!7 пита Десимировић који га није ни слушао, јер је писао сонет некој Гени Власотинчанки која му се, кад јој је ономад, у пролазу, послао пољубац, плазила из авлије.

— Тоша к'о Тоша! Пун идеја! рече Чврга.

После кратког времена врати се Тоша.

— Шта је7 Шта би Запиташе сви.

— Ништа, рече зловољно Тоша. Не пушта никога к себи! А мене најмање! Закључао се. Одговара ми изнутра: „Идите, вели, с милим Богом! Ту сте ми се попели!“ вели. Мора да је показивао на теме кад је то казао. — „Ама молим вас. Само на једну реч. Имам, један савет који ће нам помоћи!“ реко' му ја. — „Не слушам ја више ни једног глумца! дере се он изнутра.