Srpski književni glasnik

И ВОЈТ 1. LO. КАПЕТАНА РЕНОА, или ТРСКОВАЧА.

1]. ЗНАМЕНИТА НОЋ.

Ноћ 27 јула 1530 године била је тиха и свечана ноћ. Ја је се данас боље сећам него неких других страшнијих слика, које сам у животу видео. — Тишина земље и мора пред буру није величанственија од тишине што је владала Паризом пред револуцију. Булевари су били пусти. Ја сам ишао, после поноћи, њиховом дужином, сам, жудно гледајући и слушајући. Са ведрога неба спуштале су звезде своју белу светлост; али су куће биле угашене, затворене и као мртве. Сви фењери по улицама бејаху поломљени. Овде онде секупљале су се неколике гомилице радника код каквог дрвета и слушале неког невидљивог говорника, који им је шапутао загонетне речи. Затим су се растављали и трком растурали по мрачним и тесним улицама. Приљубе се малим вратницама на улаз и кутње ходнике; ове се отворе као капци на лагумима, па се за њима. затворе. Затим је опет свуда било мирно, те се чинило да у вароши има само мртвих и да су куће кугом заражене.

Овде онде наилазили сте на неку мрачну и непомичну масу, коју познате тек кад јој приђете сасвим близу: то бејаше какав батаљон гарде, у фронту, непомичан п нечујан. Мало даље, нека батерија над којом су сјали упаљени фитиљи, као две звезде.

Поред ових мрачних и примерних војника пролазио је свет мирно, обилазио око њих, повраћао се, опет одлазио, а они нити су га што упитали, ни опеовали, нити