Srpski književni glasnik

Живот И СМРТ. 337

о опасностима. тога дана, нити о својим дужностима: они су знали добро и једне п друге.

Капетан Рено ми поново приђе.

— Време је дивно, рече ми он показујући својом трсковачом ведро небо. Не знам кад ћу већ једном престати да гледам псте звезле! Једном сам уобразио да ћу видети и звезде на јужној половини земље; али ми суђено би да останем у истој земљи. — Свеједно! време је прекрасно: Парижанпи спавају или се бар чине да спавају. Цео дан и целу ноћ ниједан од нас нити је што окусио нити пио; зато су сад и мисли јасније. Сећам се добро да сте ме једном, кад смо полазили у рат против Шпаније, питали зашто ја тако полако напредујем у војсци; тада нисам имао времена да вам то пепричам ; вечерас бих вам радо казао реч две о свом животу. Сећам се да сте вп волели приче, а знам да се, п ако далеко од војске, радо нас сећате. — Ако хоћете да седнемо овде на ограду, ту ћемо моћи мирно разговарати; чини ми се од некуд да нас овога пута неће више гађати кроз кућне прозоре, ни отворе подрумске. Испричаћу вам само нешто из свога жовота. Ја сам много, видео а много сам и читао; алп ми се чини да не бих умео писати. Хвала Богу, то није ни мој посао, нити сам кадгод то покушавао. -— Алп, ја умем живети, и живео сам онако како сам одлучио (и чим сам имао ту храброст да се одлучим), а то је доиста нешто. — Него да седнемо!

Ја пођох за њим, прођосмо кроз батаљон, п одосмо на леву страну од његових кршних војника. Они су стојалп озбиљни, — сваки наеслонио главу на врх од пушчане. цеви. Неколико младића уморнијих од осталих седело је на ранцима. Сви су ћутали и мирно дотеривали своје одело. Нигде ни немира ни незадовољства. Они су били у фронту, као после параде, очекујући даље заповести.

Пошто седосмо, наш стари друг стаде причати, како је умео и знао, по нешто из свога живота, те сам могао из његових причања, која су из три разна доба, погодити цео његов живот, сазнати откуда оне чудноватости

22