Srpski književni glasnik

Живот и СМРТ. 559

ништа. говорио. Гледао сам где мпнуше сасвим близу нас Корсика, за њом Сардинија, у брзо и Сипцилија, с наше леве стране. „Јунона“, на којој смо били мој отац и ја, шила. је у извидницу п служила је, са још три фрегате, као предстража. Отац ме је држао за руку и показа ми Етну у диму п стење које никад не заборавих, ту је било Фаванијана и брег Ерике. Кроз онај дим видела се Марсала, стара Лилпбеја; њене беле кућице личиле су ми на голубове што секу крилима облаке; п јелнога јутра, била је то... да, било је то 24 преријала, видех, на уранку, пред собом слику која ме је после заносила двадесет година.

Пред нама. је била Малта са својим тврђавама, с топовима у истој линији с површином морском; с дугим бедемима. који су се сјали на сунцу као да су пстесани од скоро глачанога мрамора, и' мноштвом тананих галија са лугим црвеним веслима. Сто деведесет и четпри ратне лађе француске заклањале су је својим широким једрилима. п тробојним заставама, које су се у тај пар залепршале на свима катаркама; а барјак малтески полако ге спуштао са Гоза пи тврђаве · Св. Елма: то је био последњи крет што паде у борби. Са лађа загрме пет стотина топова.

Ратна лађа „Оријент“ стојала је пред осталима сама, у страни, велика, непомична. Поред ње ипрођоше, једна за другом, све ратне лађе, п вилех из далека, где Десе поздрави Бонапарту. И ми се искрцасмо на „Оријент“. Најзад п њега видех први пут.; |

Бонапарта је стојао код ограде разговарајући. са Каза-Бјанком, капетаном лађе (сиромах „Орпјент!“) п у псти мах играо се витицама једпога детета од десет година, капетанова спна. Ја сам одмах био суревњив на то дете, а кад се оно маши за ђенералову сабљу, мени срце ла пскочи. Мој отац приђе Бонапџарти п дуго се с њим разговарао. Лице његово још нисам видео. Наједанпут он се окрете, па ме погледа; ја уздрхтах кад сагледах оно жуто чело, окружено дугом обореном косом, која изгледаше као да је мокра, оне велцке спве очи, упале образе, уву-

29%