Srpski književni glasnik

Живот MH СМРТ. 241.

боље уверио да млађа поколења не слушају савете старијих и размишљао о томе како сам био лудо тврдоглав у својим илузијама.

Капетан Рено откопча своју унифорг:'ту, па са груди извуче најпре рубац, а за њим један мали бележник, који пажљиво отвори; затим уђосмо у обљижњу још осветљену кавану, где ми прочита ове одломке из писма, које је данас у мојим рукама, како, сазнаће се доцније.

Ш. Овично Писмо. „На енглескоме броду Кулодену, пред Рошфором 1804. Шиље се у Француску с допуштењем адмирала. Колинавудса.

„Непотребно је, дете моје, да сазнаш, како ће ти доћи у руке ово писмо, и на који сам начин сазнао шта сад радиш и како се владаш. Доста је да знаш, да сам с тобом задовољан, али да те, по свој прилици, нећу више никада видети. Лако може бити, да те то неће много болети. Ти си познао свог оца у оно доба, кад памћења ниси имао, и кад ти се срце још није било развило. Оно се отвара много доцније, него што се у опште мисли; томе сам се често чудио; али, тако је! — Ти ниси ништа гори од других, како ми се чини. Па хтео не хтео, морам бити задовољан. Све што имам да ти речем то је, да су ме Енглези заробили већ од 14. термидора МГ године (или 7 августа 1798 године по староме календару који, као што чујем, улази опет у моду). Ја сам на „Оријенту“ пошао да еклоним Бријеса, да пође у Крф. Бонапарта ми беше већ оправио свог сиротог ађутанта Жилијена, којег са глупости ухватише Арављани. Нађох Бријеса, али узалуд. Он је био тврдоглав као магарац. Говорио је, да ће се наћи пролаз за Александрију, кроз који ће његове лађе ући; али из оно неколико охолих речи, које је додао, видех да је мало суревњив на сухоземну војску. — „Мисле ли они да смо ми чамџије 7 рече ми он, и да се бојимо Енглеза 2“ Да их се бојао, боље би било за Француску. Али, ако је и починио погрешке, славно их је покајао, а ја