Srpski književni glasnik

343 СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

ако сам овако судио, нисам знао на какав бих начин вилео нагу ту прерушену душу. Власт и слава штитиле су га са свих страна; ја сам обилазио MH нисам могао ништа видети; ово бодљикаво прасе, вечито наоружано, претурало се преда мном са својим оштрим бодљама. Једнога дана, ипак, случајно наш општи господар размакну бодље, те се кроз њих и жаоке могло видети шта је унутра. — Једнога дана (то је био може бити једини у његову животу) он се сусрете са јачим од себе, и пред њим се за тренутак мораде поклонити. То сам видео, п био сам освећен. — То је овако било:

Билп смо у Фонтенеблу. Папа тек беше дошао. Цар га је нестрпљиво чекао за крунисање, а дочекао га је у колима, у која су се обојица у исти мах попела. То беше на први поглед небрижљива етикета, а у ствари је то било тако добро срачуњено, само да се у свему са папом изједначи. Талијанско лукавство! Цар се враћао у двор: свуда је владала живахност; неколико официра оставио сам у соби пред царевом, а сам сам у овој последњој остао. — Ту сам гледао један дуги сто са римским мозапком, који је био претрпан молбама за цара. Често сам гледао Бонапарту кад уђе у ову собу, кад приступи столу, како поступа с молбама. Није их узимао ни по реду ни без реда; кад би га она хрпа хартија наљутила, он би метнуо руку на сто, повукао би с лева на десно, а затим с десна на лево, као косач, и тако их растурио, докле не остане свега пет или шест, и те би отварао и читао. Овако презриво рађење увек ми је тешко падало. Ове уцвељене жалбе и молбе, растурене и разбацане по поду као ветром разнесене; ова узалудна запомагања удовица и сирочади, која ће бити саслушана само тако. ако их срећа послужи да их шешир консулов на под не баци: сви ти тужни листови, натапани сузама читаве породице, по којима је он ходио и које је чизмом газио као мртве по разбојишту, приказивали су ми тадању судбину Француске као какву несрећну лутрију. Ма како да је била снажна она хладна и сурова рука која је извлачила