Srpski književni glasnik

Живот MH СМРТ. 349

нумере, ја сам мпелпо да није право што се оставља ћуди његове песнице толико незнаних дарова, који би, може бити, једнога дана блеснули исто онако као и његов,. само кад би било кога да их прихвати. Срце би ми тада закуцало против њега и ја сам се бунпо противу Бонапарте, али кукавички, као оно роб. Ја сам гледао ова напуштена писма, пз њих се отимаху јаук и уздаси, које он није хтео да чује; сагнуо бих се, узео бих, читао бих и одгурнуо их; ја сам био судија између ових јадника и. господара којега су себи изабрали, и он ће данас узети још већу власт над њима. Ја сам у руци још држао једну од ових молаба кад на пољу залупа добош позивајући војнике „к оружју“, знак да је цар изненада дошао. Као год кад пукне топ што се види најпре светлост па онда чује пуцањ, исто је тако било и са царем; тек што се чула лупа добоша која је објављивала његов долазак, он се појављивао : брз је био, журио се да живи и да дело на дело слаже! Кад би дојахивао у двор, његови пратиоци једва су га могли стизати; стража није имала кад ни да му ода почаст, он је већ био сјахао и пошао уз степенице. Овог знаменитог дана он је био оставио папина кола и дошао у трку сам у дворац. Добош залупа, а ја зачух звеку његових мамуза. Имао сам управо толико времена да се сакријем у онај део собе где је била велика парадна постеља, скривена, срећом, завесама ишараним пчелама.

Цар је био врло немиран; ишао је по соби као човек“ који с нестрпљењем нешто очекује, за тренут ока три пута је собу у дужину прешао; па онда приђе прозору и стаде добовати претима некакав марш. У дворишту се зачу шкрипа кола ; он престаде лупкати, удари двапут трипут ногама о под, као нестрпљивац кад гледа да сенешто споро ради; па онда оде нагло вратима и отвори их папи.

Пије УП уђе сам, Бонапарта за њим затвори врата. брзо као тамничар. Мене ухвати, признајем, велики страх што се налазим у оваквом друштву. Ипак сам остао као.