Srpski književni glasnik

3597 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

слободни; можете се вратити у Рим, пут вам је слободан, нико вас не задржава.

Папа уздахну, диже своју десну руку и очи небу и не одговори; затим полако опет обори своје набрано чело и посматраше златни крет што му је о врату висио.

Бонапарта је и даље говорио, обилазећи сад собу много лакше. Глас му поста мек, а осмех умилан.

— Да вас не знам, Свети Оче, као озбиљна, ја бих лопета могао рећи да сте мало незахвални. Ви као да заборављате какве вам је услуге Француска учинила. Мени се чини да је сабор кардинала у Млецима, који вас је изабрао за папу, радио нешто мало под утицајем мојег ратовања у Италији и онога што сам ја говорио о вама. Аустрија је тада зло с вама поступала, и то ме је ожалостило. Ваша Светост мораде се вратити, чини ми се, морем у Рим, јер није могла путовати преко аустријских земаља.

Ту застаде да сачека одговор свога ћутљивога госта; алп Пије УП једва, готово неприметно, климну главом, п остаде као да је већ малаксао од слушања.

Бонапарта тада догурну ногом једну столицу близу велике папине наслоњаче.

Задрхтах, јер кад дође по столицу он закачи својом еполетом завесу иза које сам ја био скривен.

— Мене је то, продужи он, као католика ожалостило. Ја нисам никад имао времена да изучавам много теологију; али ја верујем још много у моћ цркве; њена је животна снага изванредна, Свети Оче. Волтер вас је мало начео; али га ја не волим, и потпустићу једнога рашчињенога ораторијанца противу њега. Бићете задовољни, видећете. Слушајте, ми бисмо могли, кад бисте хтели, посвршавати многе ствари у будућности.

Бонапарта настави правећи се безазлено, младићски умилан:

— Не знам, узалуд се домишљам, не разумем доиста, зашто не бисте за навек остали у Паризу. Ја бих вам, вере ми, ако хоћете, уступио тиљеријски двор. У њему