Srpski književni glasnik

356 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

насловом „Гусле, или избор илпреких песама сакупљених у Далмацији, Босни, Хрватској и Херцеговини“ (Та Сипа, ош Сћојх de poeses ıllyriques recuetlles dans la Датанбе, Та Bosnie, la Croatte et | Herzegovine. Strassbure et Paris. Levrault), Ba дванаестини, са једном литографијом, са 12 страна предговора и 757 страна текста.

Писац у предговору каже за себе да се од подужег времена бави превођењем „песама без уметности, пропзвода једнога дивљег народа.“ Приметивиш да се све већма развија укус за страна дела, која су далеко од француских узора из седамнаестог века, он се одлучио да штампа своје преводе, који су прво били писани за ужи круг пријатеља. Он се држи способним за те преводе: мајка му је била Морлакиња из Спљета — „Морлаци су становници Далмације који говоре словенски или илирски.“ Сем тога, он је много путовао и обишао све крајеве од Трста до Дубровника, чешће је на дуже време залазио п у Босну и у Херцеговину, „где се илиреки језик сачувао у свој својој чистоти“, и том приликом селушао је одломке старинских песама.

Те песме певају словенски барди или гуслари (јопeurs de guzla). То су сиротни старци, сви у ритама, који иду по селима п уз гусле певају романце. „Беепослени људи, а Морлаци не маре много за рад“, слушају их и дарују. Каткада гуслар застане у сред певања, на најзанимљивијем месту II неће да продужи док му се не плати. На пример у песми „Лепа Јелена“ гуслар овако вели: „Поседајте око Јована Бјетка (Јеап Вес Ко) сви ви који хоћете да знате жалосену причу о лепој Јелени и Тодору Конопкп (Копорка), њеном мужу. Јован Бјетко је најбољи гуслар којега сте чули п кога ћете икада чути...“ И у сред песме гуслар уцењује: „Ко хоће да сазна крај ове приче нека да штогод Јовану Бјетку.“ — Не само гуслар од заната но и сви Морлаци певају уз гусле, и то некако кроз нос, једнолико, на крају сваке строфе узвикну, готово урликну као рањен вук; шп тај кригк одје-

а