Srpski književni glasnik

358 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

унучади, и ту га је стари песник и хајдук усрдно и дирљиво дочекао. Такав је био „Словеник-песник“ о коме је Пушкин са поносом говорио.

Цела збирка има тридесет и две песме историјске и полуисторијске садржине, али пајвећи део опева народна веровања у вампире, мађију, зле очи и уроке. У „Смрти Томе П, краља од Босне“, за коју писац држи да је врло стари комад, пева са освојење Кључа (КТошећ), п помињу се п Богумили (Вопгошић); исто тако има нечега привидно историјског у „Привиђању Томе П, краља од Босне.“ „Морлак у Млецима“ дао је повода, да се код нас помисли да је тај млади Морлак који тужи за својом домовином књижевни предак Његошевом војводи Драшку и Љубишином Кањошу Мацедоновићу. Песма о Храбрим зајдуцима. једна је од најјачих у целој збирци, и каткада мало опомиње и на ону силну народну песму о старцу Вујадину. Иначе, она добро представља цео тон ове збирке, и вреди је целу донети:

„У једној пећини лежао је на оштром шљунку храбри хајдук (ће 4идие) Христић Младен (Спмпзнећ Мат). Поред њега је његова жена, лепа Катарина, а крај његових ногу два храбра сина. Већ три дана како су у овој пећини и ништа нису јели, јер непријатељи чувају све прелазе у планини, и, кад дигну главу, сто пушака се упере на њих. Толико су жедни да им је језик поцрнео и надуо се, јер за пиће имају само мало устајале воде у шупљини једне стене. Ипак нико се не усуђује да се пожали, јер се боје да не наљуте Христића Младена. Кад протекоше три дана, Катарина повика: „Нека се Богородица есмилује на вас, и нека вас освети над вашим непријатељима. “ Тада уздахну и умре. Христић Младен гледао је лешину сувим оком; али оба сина брисаху сузе када их отац не гледаше. Четврти дан је дошао, и сунце је пресушило устајалу воду у шупљини стене. Тада Христић, старији син Младенов, полуде; он псука ханџар и гледаше лешину своје матере као вук који осматра јагње. Александар његов млађи брат, уплаши се од њега. И он исука