Srpski književni glasnik

364 СРПСКИ Књижевни UJACHMHE.

одатле у Дубровник. План је био готов, али је недостајала само једна сптница: новац. Тада Мериме предложи ла у напред напише један путопис по тим крајевима, да га прода књижару издавачу, и добивен новац да употребе да се увере колико су се преварили у описима. Ампер, који је знао све могуће језике, стави у дужност Меримеу, — „не знам зашто“ — да сакупља и преводи илирске народне песме. Да би се спремио за тај посао, Мериме узе да чита опата Фортиса, нађе још неколико помоћних књига, са муком научи неколико српеких речи, п кад га другове зачикаше, он се озбиљно даде на посао. Ту је јесен био провео на селу, и како се доручковало у подне, он је устајао у десет часова, пушио две цигаре, чекајући да жене дођу у салон, и не знајући шта да ради, он је свако јутро писао по неколико балада. За петнаест дана „Гусле“ су биле готове.

Главно дело којим се служио било је „Путовање у Далмацију“ опата Фортиса, затим сам напомиње „једну доору статистику некадашњих илирских покрајина“ коју је написао неки начелник одељења у француском министајству спољних послова. Најзад брошура једнога француског консула у Бањалуци, који се врло рђаво изражавао о Босанцима, а сам није особито много знао о ствари о којој је писао. Према свему, изгледа да је то брошура: „Путовање у Босну у годинама 1807 п 1808“ од Амедеа Шомат-Де-Фосеа, која је изишла у Паризу 1899 (Voyage en Bosnie dans les annćes 1507 et 1808, par Amedće Сћашmette-IDDes-Fossćs, autretfois chancelier du consulat gzeneral de Bosnie, ete. Paris. 1822., in-8, p. 155.). Само Шомет-деФосе био је Наполеонов консул у Травнику, а не у Бањалуци. Сем ових, Мериме је имао и других, споредних и прикривених помоћних дела. У „Гуслама“ се налазе очевидни трагови из „Романцера“, из шкотеких балада, поједине песме су обрађени предмети или какве бретањске легенде, или киргијске песме из Бухаре или грчке народне песме, или Вергилијеве сцене о Орфеју и Евридици, или