Srpski književni glasnik

370 СРПСКИ КњЊижеЕВНИ ГЛАСНИК.

У то време, не само код нас, већ мање више свугде, начело народности узимало се буквално. Узимало се, другим речима, да свака народност, с нешто мало одушевљења; може створити своју државу. Што ее тиче нас Срба, нас је варало још HM иекуство наших устанака. Сељачка ајрмија се трешњевим топовима, ми смо, у тим устанцима, побеђивали Турке; тим пре их морамо победите сада, кад имамо организовану војеку са сувременим оружјем: тако се резоновало шесетих година. Тих година, Херцеговина се бунила, а Црна је Гора ратовала е Турском, и зато што турској војеци није ишло сасвим лако се тим херцеговачким пи црногорским герилама, ми смо били још више утврђени у веровању, да рат с Турском не премаша наше снаге. И врх свега дошла је још и Вукова ралња, којом је у наше интелигенције била пробуђена не само народна свест, већ и народна самосвест, — ова последња, може бити, више но што је требало. Одушевљена Вуковим песмарицама, наша је интелигенција уображавала да су Срби народ хероја, коме је све могућно.

Михаило се, дакле, нашао испред једне ратоборне струје, која се осећала не само у његовој земљи него на. целом полуострву. Да се он тој струји просто подао, његова заслуга не би била никаква, јер подати се струји може и најслабији владалац, и управо овакав јој се влалалац подаје пре него ма који други. У место да се пода. струји, Михаило је њоме загосподарио. Он је организовао револуционарне тежње балканеких народа, п то тако да им свима буде центар у Београду. Он је, 1866, закључно савез с Црном Гором; 1867, се Грчком; те писте године ухватио је везу п с бугарским комитетом у Букурешту, а 1868. покушао је да у ту балканску лигу која. се стала око њега образовати увуче п Румунију. Речју, он је тако био везао све балканске народе, да ниједан од њих није могао ништа предузети, ако не баш без његова“ пристанка, а оно за цело не без његова знања. Ако баш пије био у стању зауставити једном својом речи сваки покрет на Балкану, Михаило је бар био си-