Srpski književni glasnik

СпољАШЊА ПОЛИТИКА СРБИЈЕ. 871

гуран да неђе ниједним таквим покретом бити изненађен. Услед тога, у Европи се на њ стало гледати, не као на једног обичног српског кнеза, већ као на вођу једне велике балканске консппрације, од које зависи мир Отоманске Царевине, па се њиме п мир целе Европе. Михаило је изгледао балкански Наполеон Ш, јер, као што је познато, овај француски цар имао је везе са револуционарним странкама свију европских држава. За овакав положај у балканској политици Михаило дугује нешто себи самом, а нешто п Русији. Он је пмао особине једног вође: веру у своју мисију, спојену с ретком личном куражи; „постојаност“, како је сам говорио, у идејама; најзад, ону лепу особину да никад својим присталицама. не открије дно својих планова. У њега је увек било нечег енигматичног, као да би више зна“ но што хоће да каже, и то му је ауторитет само појачавало. Што се тиче Русије, њој је требао један човек преко кога ће радити на Балкану, јер од Париског Уговора њој није било могућно мешати се у балканске послове непосредно. Њен је избор пао на Михаила јамачно стога, што је он био национални владалац у једној словенској држави. Онда кад још није било Бугарске, Русија је, природно, претпостављала. онако Србију свим другим балканским државама, као што им данас претпоставља Бугарску. Свакојако, Русија се не само живо интересовала за наше ратне припреме, него нам је шта више ишла на руку да закључимо п те савезе с Грчком и Црном Гором, који су обезбедили Михаџлу главну улогу у Источном Питању. Да ли се, у тренутку своје емрти, Михаило налазио у очи једног великог рата противу Турске На ово питање одговор треба тражити, опет, у тадашњој политичкој ситуацији Европе. После решења градског питања, крупна повода за. рат између нас пи Турака није било. Али Михаило је, после решења градског питања, био закључио војни савез. с Грчком, а Грчка је могла, сваког часа, заратити“ с Турском због критског устанка, који су из Атине готово отворено помагали. Улазећи у рат е Турском, Грчка 24“