Srpski književni glasnik

СпољАШЊА ПОЛИТИКА СРБИЈЕ. 375

једна друга, француско-аустријска комбинација. Одбијен од Русије, Наполеон Ш обрнуо се Аустрији, која је после Садове сматрана као природни непријатељ Пруске. Два цара, француски и аустријски, састали су се у Салцбургу 1867, и том приликом, да би обезбедио себи њену потпору на Западу, Наполеон је морао Лустрији учинити неке уступке у Источном Питању. Он је обећао Бајесту две ствари, (1) да ће пустити Аустрију да заузме Влашку, ако би Русија, ради отварања Источног Питања, поново прешла Прут; (2) да ће се Француска заједно е Аустријом одупрети присаједињењу Крита Грчкој, које је предлагала. Русија. Овом споразуму француско-аустријском требало је ла приступи само Енглеска, па да се Русија нађе у истом онаквом положају у каквом и пред Кримски Рат. Михаило се надао да ће Русија, пре нашег ступања у акцију, еклонити Велике Силе да приме начело „немешања.“ У место тога, он је могао видети како се од Русије удаљује и Француска, њен дотадашњи једини поуздани савезник на Истоку. После састанка царева у Салцбургу, Михаипла је походио мађареки министар-предеедник, граф Андраши, који је и сам био у Салцбургу. Шта су Михаило и Андраши разговарали, још је и данас тајна. Али није немогућно да је Андраши саопштио Михаилу шта је у Салцбургу било углављено о криптеком питању, и уопште о балканским пословима. Аустрија, која је желела. избећи отварање Источног Питања, имала је рачуна да се овакво саопштење учини Михаилу, јер је тиме могла само утицати на њега да се уздржи од акције. Свакојако, после Андрашијеве посете, опажа се нека мала промена код Михаила. Његово је понашање према балканским државама као и дотле, али у односима између њега и Русије осећа се извесна хладноћа. Изгледа, да се Михаило стао колебати, кад је разумео да ће у својим предузећима. противу Порте имати да рачуна се Француском, Аустријом па сигурно и се Енглеском. То његово колебање Русија је опазила, нарочито кад је Михаило отпустио министра Гарашанина, који је уживао неограничено поверење руске