Srpski književni glasnik

374 СРпПпски Књижевни ГлАСНИК.

дипломатије. Од туда, и та хладноћа у односима између Михаила nu Русије.

Михапло је убијен, пре него што је његов положај према Русији изведен начисто. Ипак, може се готово поуздано тврдити да, бар поводом критеког питања, он не би био ступао у акцију. Јер, ево како се то питање, после његове смрти, развијало. Прекид дипломатских одношаја између Грчке и Турске наступио је крајем 1868. Да би спречила рат између те две државе, Француска је предложила да се критеко питање изнесе пред конференцију Великих Сила. Тај предлог није могао бити по вољи Русији, која је радила баш на томе да Велике Силе склони на немешање у балканским стварима. Ако је она, ппак, на тај предлог пристала, то је само стога што је, специјално у критеком питању, стојала усамљена. Не само да ју је Француска била оставила, него се она више није могла поуздати ни у Пруску, јер Бисмарк, предвиђајући рат е Француском, налазио је рачуна да се прускофранцуски сукоб не компликује још и отварањем Источног Питања. Конференција се, дакле, састала у Паризу почетком 1569. Она је категорички забранила Грчкој помагати којим било начином устанак на Криту. То је значило осудити устанак на сигурну пропаст, и оставити Крит и на даље Султану. Грчка је попустила овом притиску Великих Сила. Шта би у том тренутку радио Михаило, да је био жив“ Зацело не би ступио у акцију, он сам с Црном Гором, знајући у напред да ће имати противу себе све Велике Силе сем Русије.

У идејама Михаиловим било је неке потајне противуречности, која се њему самом морала све више обелодањивати, што се више приближивао час акције. Он се спремао за један рат се Турском којим би било кренуто целокупно Источно Питање, п који би се, на случај победе, имао да сврши деобом европских области Отсманске Царевине. У исто време, он је јасније но ма ко други, п пре њега као и после њега, увиђао да ће се Петочно Питање само онда моћи решити на нашу корист,