Srpski književni glasnik

376 Српски Књижевни Гласник.

ХИ.

До Михаплове смрти, нашом су спољашњом политиKOM управљали сами владаоци. Они су јој одређивали општи правац, остављајући својим министрима да га у појединостима. изводе. Ови последњи били су једна врста секретара, ништа више; сам Гарашанин, поред свих својих политичких способности, није стојао према Михаплу у другом односу него у оном у ком је према Николи стојао Неселроде, или, доцније, према Александру Ш Гпре. Ово стање ствари било је, на неки начин, узакоњено, пошто је министаретво сепољних послова било организовано као кнежевека канцеларија. Али, после Михаила, ступа на престо један малолетан владалац, који ни по пстеку свог малолетства није могао одмах узети спољашњу политику у своје руке. Од 1868 до 1850 њоме управља једна некрунисана глава, Јован Ристић, који је, у том перподу, био прво један од три намесника, па онда, се малим прекидима, министар спољашњих послова. Крај Милана, који се његовог туторетва ослободио тек 1880, Ристић је био господар Србије онако, као што би само један шајог дЧотиз могао бити.

Намесништво, које је главну пажљу било обратило на унутрашња питања, није у спољашњој политици постигло никаквих важнијих резултата. Балкански савез организован Михаилом није преживео свога творца. Црна Гора је, убрзо после Михаилове смрти, отказала савез који је с нама била закључила 1866. Грчка, истина, није тако поступила, али се 1876 обелоданило да само стога није отказала свој савез с нама, што је сматрала да се по себи разуме да је он Михаиловом смрћу престао важити. Ово распадање балканског савеза разумљиво је у толико, што њему центар није била Србија, већ Михаило лично, око чијег се имена стала стварати читава легенда.

Намесништво је успело расправити два питања која су још стојала отворена између нас и Порте, — питање о наследности кнежевског достојанства, и питање уставно. Оно је добило од Порте такав берат за Милана којим