Srpski književni glasnik

378 СРПСКИ КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

нице будућој бугарској држави. Јер, сан-стефанска Бутарска обухватала је, у главном, све оно земљиште које је дотле стојало под духовном управом бугарског Егзарха.

(Свршиће се.)

Слободан ЈовАНОВИЋ.

О ДЕВОЈАЧКОМ ВАСПИТАЊУ.

1. По хиљаду пута је то утврдила историја народа п искуство појединаца у животу, да врело морала и моћне акције свакога народа леже у крилу породице; да је срце фамилије, појас породичног јединства, жена; да ако „имамо спремне п племените жене у дворовима као и у колебама, онда пмамо праве чуваре добрих обичаја и нарави. Ако имамо вичне домаћице, имамо ред и срећу куће; ако имамо добре и брижљиве мајке, имаћемо здрав и моралан пород. Једном речи, епас куће и будућности једнога народа, његов привредни и политички развитак, лежи у рукама његових жена п матера. И утврђено је још, да се овако узвишени задаци могу решити, и овако велике дужности испуњавати, само ако се јасно увиде, пи ако уредним васпитањем постану животне навике.

Па ипак у сва времена девојачко је васпитање било занемарено. Пажња је обраћана само мушкарцима, а женскиње је остављано себи, без помоћи, као да је то род засебан; чак се није помишљало ни на то да женскиње чини половину друштва, и да изображоен човек са неизображеном женом не може живети.

Код првобитних народа била је очева власт над женом и децом апсолутна. Жена бејаше роб, и таквим појимањем одликовало се нарочито незнабоштво.

Но и најобразованији стари народи, Грци, нису се могли уздићи до вишег поштовања женског пола. Платон — по примеру Сократову — изјављује ла је жена ни-