Srpski književni glasnik

О ДевојаЧКОМ ВАСПИТАЊУ. :

| | "-~

жим даром Богом дарована од човека, а Аристотело сматра жену, шта више, као недостатак рода људеког.

Римљанка стојаше нешто боље од Гркиње; али о идеалном схватању женскога позива ни у Риму не имадоше појма.

Тек хришћанством доби жена достојанства, а породични живот свој морални и религијозни значај. Историјске непрекидности, пак, у девојачком васпитању и женском питању видимо у ХЈТХ веку, и најживље се проучава данашњих дана.

2. Потреба образовања женских је, дакле, очевидна. Остаје само да се покаже, какво мора бити ово васпитање, са којим циљем и задатком. |

Решење тога лежи, пре свега, у самој природи женскога пола. Одатле се мора почети. Свако друго теорисање завепшће нас. Али и ту нећемо се упуштати у испоређивање величине лобање, мерење мозга и срца, аналисање крви и артерија код женских, са величином лобање, „и тако даље, код човека. Овој студији, у осталом, није намера да улази у појединости. Од многих сентенција, афоризама, искуства, посматрања, расправа о природи и опредељењу жене, што су их написали разни филозофи, лекари, песници, педагози и саме жене, могу се написати велике и дебеле књиге. За нас је овде довољно поменути само несумњиви факт, да се пол женски разликује од пола мушког и умом и телом, и да им то од природе долази. Сам облик, анатомија, физолошке особено-

1 О овоме прочитати: Нападђисћ дез ћбћегеп Мадсћепзсћијууезелз (Мусћегат), у коме се находи леп преглед школовања женскиња и свега што је с тим у вези. Затим: ЕдисаНоп де5 111] е5, — раг М. Г абђе де Репејоп, која, премда је писана још 1687 год, ипак и данас чини основицу свега озбиљнијег што се о томе у Француској пише. (Немачки је превод најлепши oj Sallwirk'a, y коме има врло лепа литература о томе). Па онда: „Историју Жене“, од Легувеа, прев. М. Милићевић, као и красну књижицу: „Живот и здравље наше деце“ од Др. М. Јовановића-Батута и „Буквицу Среће“, св. Ш. од А. Николића.