Srpski književni glasnik

3549 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

4. Сад можемо прићи још ближе самом опредељењу.

Жил Симон пита и одговара на то овако:

„Шта је задатак човеков“

Да буде добар грађанин.

А жениг

Да буде добра супруга п добра мајка.

Човек је позван да ради ван куће; а жена да остане у кући. Проучите историју, па ћете ово наћи у свима вековима ; пропутујте по свету, па ћете то видети у свима. појасима. Проучите укусе и подобности човекове, па ћете доћи до тог истог закључка. Човек је створен да се бори и ради ван дома; а жена да подиже децу, да држи ред у кући и да у њој уреди срећу. Жена нека остане само жена! Жена има прву улогу у породици. Она учи шта је дужност, она теши у жалости. Њој припада љубав; а нама мушкарцима припада борба!...

Одиста ово су златне речи. Никад ни до века неће се моћи ценити никоје стручно образовање девојака и жена више од здравог васпитања душе п карактера за овај њен природни позив.

“ Али то није све. Овом природном положају жене прилружује се њен културни део. Уз ову идеалну страну васпитања иде још и практична. Социјални односи данашњега доба не само што принуђавају жену и девојку да у породици раде, него гоне младу девојку да себи бира извесан стручан позив који ће јој осигурати булућност. Видимо да велики број женскиња. остаје неудат, или се после извесног низа година враћа опет себи, а често и с децом; само у Немачкој има скоро 5 милиона женских, које су са математичком сигурношћу искључене од удаје. Ако, дакле, судба није одредила девојку да на домаћем огњишту, на евом најближем и најприроднијем позиву, нађе своје опредељење, или ако, као жена, остане без помоћи, шта ће онда да чини7

Прва поставка је “потпуно петинита, али она не искључује ни ову другу, овај социјални захтев времена који се неодољиво намеће. За срећу своју, за ерећу мужа