Srpski književni glasnik

О ДеВОоЈАЧКОМ ВАСПИТАЊУ. 282:

п деце своје, жена мора остати дома, п своју вредноћу употребити на службу породици; алн је тиме не мање јасно да она има потпуно право ући у какву радионицу, пода јој се, без неправде, не може то право укратити; тако исто у случају сметње да сваки дан може. своју децу оставити, да би им зарадила хлеба.!

5. Из овога се не семе извести да једна половина девојака треба да се спрема за кућу, а друга за нарочити позив, за рад ван ње. Тиме би биле ове последње одређене унапред за неудају, а првима би се дало образовање: које за добру половину не би имало вредности. Већ оба треба да иду заједно. То одговара позиву жене и потпуном образовању њеном. Тако образована девојка може отићи из куће на посао ван ове и са овога да се врати у свако доба опет у њу, п да као домаћица нађе своје право опредељење. Желимо им свима да нужда и невоља буду далеко од њих, али спремимо их тако, да тешки дани не узмогну уништити њихову физичку п моралну егзистенцију.“

'6. Како је код нас“

Потреба п брига за васпитањем добре половине становништва. једне младе краљевине могла је настати, кад. се њен народ ослободио жалосног стања, када је Српски Геније успео да разбије окове који су му полету сметали. П данас је та брига постала природна и појмљива.

Закон наређује ла настава буде обавезиа како за мушку, тако и за сву женску децу. 1543 године постала је прва основна, а 1863 прва више женска школа; сад већ имамо преко 160 јавних основних п 10 виших женских школа, поред приличног броја приватних васепитних п стручних завода.

Слика није ружна, овако гледана. Она нам показује

1 Види: Ж. и Г. Симон: Жена ХХ Века, прев. М. Милићевић; Тема: Модегле Мадсћеп Еггјећипо; Стајн: Жена као домаћица, прев. В. Петровић.

2 Tews, ibid.