Srpski književni glasnik

88 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

требимо своје властите природне способности: дакле вазда под претпоставком да те способности имамо. Без тих способности ми се читањем научимо само хладном, мртвом „начину“, п постајемо плитки подражаваоци.

8. 292. 18.

У интересу нашега вида, санитетека полиција требало би ла пази, да штампана слова пмају одређени minimum величине, испод којега се не би смело ићи. (Кад сам 1818 био у Млецима, у које су време још израђивали праве млетачке ланце, рече ми један златар, да они који израђују ту сабтепа Пла ослепе у тридесетој години).

5. 293.

Као што су у земљиним слојевима редом поређани остаци живих сетворова минулих епоха, тако су на полицама. књижница поређане редом некадашње заблуде са својим доказима и објашњењима; и оне су, као ти' живи створови, биле у своје време врло живе и правиле много граје, али сада леже укочене и окамењене, п привлаче на себе пажњу само књижевних палеонтолога.

5. 294.

Кееркс се, п» Херодоту, заплакао гледајући своју недогледну војску, јер се сећао да од ње после сто година ни један човек неће више бити у животу: ко се не би заплакао кад погледа на дебеле књижарске каталоге ново објављених књига, п помисли да већ кроз десет година ни једна од тих књига пеће бити више у животу.

8. 295.

У књижевности није друкчије но у животу: куда год се окренемо, наићи ћемо одмах на вечиту необразовану гомилу, која се свуда налази у легијонима, која свуда врви и све прља, као лети муве. Отуда толико рђавих књига, тога набујалога корова књижевнога, који пшеници храну одузима п гуши је. Оне одузимају публици пажњу, време п новац, који би по праву требали да припадају само добрим књигама п њиховим племени-