Srpski književni glasnik

О Читању и КЊИигАМА. 289

тим циљевима; оне су међутим писане само у намери да писцу зараде новаца или нађу елужбе. Оне не само да су некориене, већ су нозитивно штетне. Девет десетина свеколике наше књижевности нема друге сврхе до да публици пзмами из џепа неколико талира; у том циљу су праву заверу склопили п писац, п издавач, и критичар.

Књижевним најамницима и осталим разним пискаралима испала је за руком, против доброга укуса и правога образовања, подмукла, али крупна подвала у томе што су успели да цео „отмени свет“ вуку на узили, научивип га да чита а с(етро, то јест, да сви увек једно исто читају, на име оно што је најновије, како би у својим круговима добили и материјала за разговор. Тој еврси служе рђави романи и слични производи из већ познатих дера, као некад: романи Шппндлера, Булвера, Евжена Сиа и других сличних. Међутим, пма ли чега беднијега од судбине такве белетристичке публике, која мисли да увек мора да чита сва најновија шкрабања најобичнијих умова, који пишу само да зараде и којих стога има увек у великом броју, — а ради њих остављају дела ретких, високих духова свију времена п земаља, која познају само по имену!

Нарочито је белетристичка дневна штампа лукаво смишљено средство да се естетичкој публици украде време које би она, у корист свога образовања, требало да поклања само тим правим и високим производима, да би све то време пало у део мурдарским радовима тих посве обичних мозгова.

Зато је с погледом на наше читање вештина печитање врло важна ствар. Она се састоји у томе да оно што пшру публику свакад баш у то време занима не узимате одмах Зато и ви у руке, као на пример: политичке или црквене памфлете, романе, песме и друга слична дела, о којима се баш у то време много говори п која у првој (и последњој) својој години живота дотерају можда и до неколико издања; напротив, тада треба да помислите да ће онај који за будале пише имати вазда