Srpski književni glasnik

О Читању и КЊИгАМА. 391

небројеној количини множе, — и то просто стога што су данас печатана MH још влажна од штампе. Међутим, такви би производи већ на сам дан свога рођења требали да буду тако презренп и напуштени, како ће то после мало година дочекати, и то онда једном за свагда, — као прост предмет за смех из прошлих времена и некадашње глупости. Зато што људи, место да читају оно што је најбоље у свима временима, читају увек само оно што је најновије, прави писци остају у уском кругу у коме круже идеје, а савремено доба све се дубље заглибљује у свом сопственом калу.

5. 296.

У сва времена било је две врсте књижевности, које напоредо плу, али прилично далеко једна од друге: једна је стварна, а друга само привидна. Стварна се развија у трајну књижевност. Њу стварају људи који живе за науку, или поезију, п њезин ток иде озбиљно п мирно, али необично споро, продукујући Европи једва једно туце дела за сто година, али та дела остају. Она друга која су стварали људи који живе од науке или поезије, јури у галопу, уз грају пи лдреку заинтересованих, и износи годишње на пазар многе хиљаде дела. Али већ после неколико година, човек пита: где су где је њихова тако рана и тако шумна слава“ Стога би се ова књижевност могла назвати још пи текућом, а она трајном књижевношћу.

8. 296. 18.

Куповати књиге било би добро кад би човек уз њих могао куповати и време потребно да их прочита: али људи најчешће мешају те две ствари: куповање књига са присвајањем њихове садржине.

Захтевати да неко еве што је икад читао запамти, значило би захтевати да све оно што је икад појео још у себи носи. Од овога је он живео телесно, од онога луховно, и услед тога постао је оно што је. Као што тело асимилише све оно што му је јелнородно, исто ће