Srpski književni glasnik

599 СРПСКИ Књижевни. ГЛАСНИК.

тако сваки запамтити оно што га занима, то јест оно што одговара његовом спетему мисли или његовим циљевима. Циљеве наравно има сваки: али нешто слично каквом систему мисли пмају мало њих: отуда они први ни за што немају објективног интереса, а од тога опет читање код њих не оставља трага: они ништа не запамте.

Repetitio est mater еп шогит. Сваку иоле значајну књигу ваља одмах двапут читати, једно стога што се по други пут све ствари у њиховој узрочној вези боље схватају и почетак боље разуме кад се познаје крај, друго стога, што се сваки став по други пут чита у друTOM расположењу и при другој ћуди но при првом. читању, услед чега је утисак различит, и чини се као да неки предмет гледамо у другој светлости. —

Дела су као квинтееенција једног духа: она ће зато вазда, баш и кад се тиче највећих духова, бити несравњено пунија садржајем но и само општење с тим духовима, и моћи ће и то општење с њима у главном да замене, — чак и да га далеко надмаше и оставе за собом. Шта више и дела неке осредње памети могу бити поучна, вредна читања, и забавна, и то баш стога што су она њена квинтесенција, резултат, плод свег њеног мишљења и проучавања; — док нам општење с таквом памећу не може бити довољно. Отуда се могу читати књиге људи у чијем друштву не бисмо налазили задовољства ; и отуда нас даље висока духовна култура навикава да скоро само у књигама налазимо забаве, а не у људима. —

Ништа тако не освежава дух као читање старих класика: чим ма којег од њих, ма и за пола часа, узмете у руке, осећате одмах да сте освежени, лакши, чиетији, виши п јачи, — као да сте разгалили жеђ на свежем, планинском извору. Долази ли то од старих језика и њихова савршенства или од величине умова чија су дела тисућама годинама остала поштеђена и неослабљена Можда од обојега. Али ово једно знам, да ће, кад једном, као што опасност прети, престане изучавање старих језика, доћи једна нова књижевност, која ће се састојати