Srpski književni glasnik

398 СРПСКИ КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

по „Чардаком Алексића.“ Онај Маркиша Пламенац, Ђуро Мартиновић. п други јунаци прве од ових песама, као и Вуле Жижић, Шундо Бајагић итд. који су јунаци. друге, такође су познате личности, и њихово учешће у бојевима које је Његош у овим песмама описао, познато је такође. То је, најпосле, случај и са личностима још неких ситнијих песама Његошевих: са Радом Војволићем п другима из песме „Ударац на Мартиниће,“ са Марком Перовићем и осталима из песме „Вук пријатељ овчи,“ са Видом wu Мирчетом из „Пјесме за Вида п Мирчету.“ Личности п тих песама познати су народни јунаци, као што су предмети њихови познати догађаји новије црногореке псторије. Једном речју, 'личности „Вијенца,“ „Шћепана“ пи свих других побројаних Његошевих дела, представљају пстините јунаке о којима народ зна доста да прича.

То што народ зна о њима, треба покупити и објавити. До сада је то чињено врло мало п узгред. Није се имао прави циљ пред очима, није се радило с обзиром на Његошева, дела, није се рекло : „хоћемо да нрикуштмо сву народну традицију о свима јунацима Његошевим,“ него, ако нешто забележеног п има, то је 'дошло случајно, гогово несвесно, испало пз пера неком који је описивао ово или оно село црногорско, пли сабирао 'народне песме уопште. Наравно да што је на тај начин бележено, не меже бити довољно.“ Подаци које ми данас · пмамо о јунацима Његошевих дела, мршави су п слаби; толико да се може- рећи да тек сада ваља почети прикупљање њихово. Додајте томе да су они: растурени овде онде, често по ређим књигама и листовима, па ћете видетп на каквој је муци онај којем случајно такви подаци затребају, па мора да их тражи.“

Ствар је јасна: требало би систематично скупљати

т Ко би хтео да види 1ита је до сад познато података о јунацима Његошевих дела и њиховим делима, нек прелиста ове књиге и списе. За „Шћепана Малога“, Љубишину приповетку истог имена, рађену по народном предању ; уз то, Милаковића Историју 124—141, и друге историје, као и званична документа о Шћепану („, Споменик“ С. К. Академије). За „Слободијаду“, историје црногорске од вл. Данила-до Петра 1. За „Кулу Ђу ришића“ и „Чардак Алексића“, књиге Г. Темановића (IH. IL. Петровић- -Његош, 1896, 148 и 157), Медаковића (IL. П. НБгош, 1882, 137 и даље) и друге историске и биографске књиге о Његошу; тако и за оне краће песме. За „Горски Вијенац“, књиге и листове побројане У мојој књизи (прилог 1). Овде ваља додати и чланак „Радун, војвода љешански“ од Г. Т. Кажића (Босанска вила, 1901, бр. 17 и 18) којим се за своју књигу нисам могао користити, јер сам за њега дознао тек пошто је књига штампана била.