Srpski književni glasnik

40% СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

склања од разјарених глумаца који се прометнуше у ниске клеветнике пи грозне зверове!

Затворио се да га нико не узнемирује ни претњом а ни молбом, јер неки су му страшни били претњама а неки опет молбама, А у садашње време тешко је било и одредити: јесу ли му страшније падале претње или молбе. Међу овима, што су насртали на њ молбама, био је најстрашнији Тоша назван Теткин. Он се вазда држао принципа који је ширио п међу члановима, а тај је бпо: да се лепим најдаље може доспети.

Њега се директор највише бојао, јер га је овај гонио неуморно као сенка а немилосрдно као зао дух. А страшан је био Тоша Теткин поглавито још и с тога, што се умео некако вешто послужити згодним моментом. Био је пеихолог, наравно, колико му треба, знао је људску слабост, па зато није никад ни узнемиравао п напаствовао директора онда кад је овај сам бпо, јер је онда овоме лако с њим, него га је кебао кад је овај у друштву са отменијим светом, где човек мора да бира и да пази на ипзразе, као, на пример, кад је у друштву са првим трговцима, среским или окружним старешинама, судијама или председницима. Вребао би га кад је у таком друштву и бануо би преда-њ с оне стране с које му се овај најмање надао. Јер п управник је вребао тако пето Тошу Теткиног као п Тоша Теткин управника, само с том разликом, што је Тоша Теткин радио то да се састане а. управник да се не састане с њим.

Тек бане тако од некуд, стане пред сто, скине капу и клања се свима.

— Клањам се, господпн-управниче... пардон, господо!... Само за тренутак... У неприци сам... Молим вас, ако бисте билп тако добри... девет динара „форшуса...“ донела ми жена веш, за вечерашњи салонски комад... Дакле, у интересу друштва коме припадам, ја

бих вас молпо за ту маленкост... — Молим, молим, вели брзо управник и вадп новчаник, врло радо! Колпко рекосте,7