Srpski književni glasnik

404 СРПСКИ Књижевни · ГЛАСНИК.

дана тек њему треба за по нешто; док једнога не затражи два пут, и то оба пута за веш! Ту је већ п управниково стриљење имало граница — и ако је био у друштву одличних људи, — п он га одбије подвикнувши му: „Какав је то посао! Зар ви мислите да ја овде ваљда кујем парем !“ После тога је аргусовим. очима мотрио управник да откуд не искрене Тоша Теткин, и клонпо га се врло брижљиво у свима местима где су били а овде у Власотинцу сад у толико више.

„Ето из тих разлога и у таком расположењу склонио

се управник — једнога од тих тешких дана које је дружина преживљавала у Власотинцу — еклонио у своју

собу и закључао се да спава. А јадно му спавање, кад му сан никако не пада на очи, него му једнако пред очима онај бездушни Манта, они апатични грађани п разјарени глумци. Мисли о томе једнако. Мисли све млитавије и испрекиданије, јер му све једна мисао потискује другу! Већ му прека глава од силних представа; већ се једна представа меша у другу. Настаде један хаос... Господин судац Игић се као шета по Власотинцу Котиним сокаком а одатле улази у други сокак који је у Митровици а у Митровици опет ћир-Манта, али за чудо сад ћир-Манта не виче на позориште него п сам стоји међу публиком митровачком. Пуна сала, а свет још“ једнако куља, а оркестар већ почиње. Слуша та управник, мило му кад погледа пуну кућу, само му чудно, откуда у Митровици гочеви и зурле место компанијеке банде с блех-инштрументима 7! Велика сала, пуна света, жагор велики, па се лепо као издалека чује како бију бубњи и пиште зурле, и: врева нестрпљиве публике која ваљда протестира, што се већ не почиње.

— Димићу ! Димићу ! чу управник где га неко пз публике зове.

— A?

— Дигни се! Не наспав'о се! чује из нублике п осетп како га неко тресе на каси.

— Шта је! Шта ти је! скочи управник онако бу-