Srpski književni glasnik

ПУТУЈУЋЕ ДРУШТВО. 405 нован. Што ме будиш рече и стаде зверати не могући никако да се разабере шта је то: нема ни Митровице, ни касе, ни публике, — а он још једнако лепо чује оркестар. — Ама ово негде баш свира! А2... Чујеш ли ти, Бога, ти, жено 7

— Па да боме да чујем! вели му жена. Па зато те баш и будим! Оди на прозор; оди, да видиш чудо!

— А шта је то 2

— Оди, оди! Наше се коже тиче то, наше!

— Шта, шта 2! рече и полете отвореном прозору кроз који се лепо чула свирка како се све више и више примиче. А шта му то сад значи 2! запита и погледа жену.

— Ето шта значи! вели жена; само нам је још то требало!

— Па шта мислиш Ja cy? запита директор жену.

— А шта ја знам! Знам само, да не ваља ништа !

— Чек, чек'! вели директор, и чучнувши мало гледаше кроз прозор горњега боја. Виде једну шарену гомилу која се све више и више примицала амо. — Е, наздравље нама! — Офајдисмо се и ми, те ће и они!...

— Ама, какви су и који су то7 А7 Шта мислиш да су 7

— Ама па конкуренти! Конкуренти на ово оскудно време !.. И без њих зло, а с њима ће, наравно, још горе!

— Јао, жалосна! Еј, наопако нам звонило!

— Може ли то издржати овдашње и иначе стегнуто грађанство; и нас и њих, може ли издржати !7 То питам ја тебе! викну бесно управник.

— Ух, ух! Еј, малерозни Димићу! И кад сам ја за тебе пошла !

— Може ли ова бедна варошица да издржи два друштва! викну још јачим гласом управник. Говори! Одговори ми, шта си се скаменила ту!

— Добро! Па ко мислиш да су

— Па циркус! ... Ко ће други се музиком и у костиму и да иде кроз варош, ваљда неће глумци! Ама зовем ли