Srpski književni glasnik

410 СРПСКИ КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

од свега тога! ...Још данас ћу их исплатити, па нек

иду куд их... То јест, трже се, данас не могу! Али чим узмогнем, одмах ћу их све разјурити. Ништа више нећу да имам с њима!... И ту бруку ла дочекам ! ... А ја још

хтео да прославим ·петнаестогодишњи јубилеј! Таман згодно време !

— Ама зар је и вредно да се љутиш толико ! “7 вели му жена.

— Ено, ено их опет! Чујеш ли их само! раздера се очајно управник. Ено на другом ћошку су сад! Опет оно исто се деру !.. Гино, спусти завесе, затвори херметично прозоре, покри ме најхерметичније -— јер сад ће ме капља ударити ! Потрпај све на мене... и јоргане и бунде п газдине све ћилиме пи ћебета, HM душанке и доламе; све, све потрпај, ...сарани ме, да не слушам моју бруку! рече п прући се очајно на један миндерлук.

Да ли је доиста спавао господин управник, ко ће то да зна, тек главно је, да се око седам часова дигао. И после спавања остао је при прзашњем свом решењу, да, то јест, распусти ово друштво. Седео је тако на миндерлуку и пушио цигару за цигаром и мислио све којешта. Није хтео да иде никуда јер се стидео чаршије. Час би се умирио и рекао: „Ех, шта ме се тиче! Ја нисам ту умешан!“ а час би опет плануо, скочио и. шетао се по соби и претио им. Тек кад је мрак пао, сишао је доле на улицу.

Кад на улици, није као обично! Нека свечаност, нека ужурбаност се осећа свуда па и по комшијеким кућама. Све свечано обучено. Обе комшије, и комшија Кота пи комшија Пота, спустили раније него обично ћепенке и затворили дућане; издали вечеру млађима и спремају се некуд да иду. И Пота и Кота шетају испред куће, стежу појасеве, криве шубаре, а обојица задела карамфил за ухо као да ће у прошевину. Шетају се нестрпљиво и љуте се на жене и ћерке што још никако ниеу готове.