Srpski književni glasnik

ТРОЈИЦА.

По прошлој битци, што кобна би, Лагано језде витеза три.

Из тешких рана кључа им крв, И коњи њуше њезину стрв.

Низ седла, узле крв капље та, И собом спира пену и пра.

И коњи миле, корак им тих, И крвца лопи са страна свих.

Стегнути чврето у један ред, На друга друг се наслања блед.

Они већ слуте свој удес скор, И тужно воде међ собом збор:

„Млађана љуба краси ми дом, „И за то плачем пред смрћу том“.

„Ја имам дворе и блага тма, „И сад ћу овде да умрем ја“.

Напомена. Ово је други, прерађен превод ове раније објављене песме.