Srpski književni glasnik

52 Српски Књижевни ГлаАсСНИК. боље се може одговорити да су шине нужно зло које долази више услед простора но кривицом индустрије: најлепши епоменик потребује постоље, п слика једног: Рафајла мора се разапети у каквом прозапчном раму. Имамо шине преко Мон-Сениса п Сен-Готхарда, алп зато имамо Швајцарску и Италију приближену Паризу и Лондону. Да ли би пи сам Рускин тако добро познавао Венецију, Рим и Алпе, без тих железница које он проклиње користећи се њима, п које су један од услова естетичког напретка код човека. Можда ће једнога дана средства кретања постати поетична, ако се проблем управљања балоном буде најзад решо, пи ако човек узмогне мењати место лебдећи као птица у виепнама.

Оно што велимо о лепоти локомотива или балона може се рећи и за великп број других индустријеких творевина. СОпли Придом је приметпо да наше вруће оружје, које много боље дејствује но оружје наших предака, нема више тако страшан изглед.“ Он заборавља да се топовска чељуст повећава према маси танади: та разјапљена чељуст, тај огроман врат који се протеже преко тврђава и бродова, тај челик који се сија као око које вреба, чини лепоту модерних топова, лепоту у коју улази неко неодређено осећање страха.

Лепота исте врете налази се ну другим модерним машинама. које су мирољубивијег карактера. Старп ручни шмрк за гашење пожара не вредн колико парни шмрк који јури улицама п баца на пламен огроман млаз воде. Прост ковачки чекић није тако узвишен као ливнички маљ који личи на покретну планину, која се сама диже и за тим пада на ватру. Мршаве ручице првобитнога чекрка не вреде колико огромне пипаљке покретног парнога чекрка, који се окреће око самога себе и нагиње се да у самој утроби бродова докопа џакове жита или тешке дењкове гвожђем оковане. Наш телеграф (који ће можла једног дана ишчезнути под земљу) можда каткада уд лепоти поља својим крутим дирецима. Ипак, телеграфске жице обешене у енгандиским шумама о стабла, између