Srpski književni glasnik

БудућНОСТ УметНОСТИ И ПокзиЈЕ. 53

две планине, не одузимају ништа величанетвености долина над којима се у луку повијају.

Најзад, наши пароброди, са којим је Сили Придом тако зло поступио, и сами имају извесну лепоту, шта више и извесну љупкост. Кад човек из далека сагледа какав пароброд, изгледа му прво као тачка на мору; али већ се јасно примећује перјаница дима, чији нагиб означава брзину и борбу противу ветра; мали облак који је над њим постаје прозрачнији, крплатији но најлепша. једрила. Кад се приближи, онда се види колико је велики, али се креће са толико лакоће да застрашује: у наоколо вода ври усколебана невидљивим точковима ; затим, звиждање, узвици, урлање, рикање (као „сепрена“), што изгледа као да се неко страшно али послушно чудовиште радује ; пропиње се, дува, дахће, у белој пени која окружује његову црну масу. Ла човек створи најочигледнију симболичку представу моћи једнога народа, треба да види његово ратно бродовље како у реду кли преко Океана, —— труп џиновских бића од којих свако крије у себи хиљаде различитих воља, подложних истом правилу, спојених у пистом чудовишном телу, дајући знаке живота истим заједничким покретом: сваки од тих бродова личи на Хобесов .Јевнатан; то је оличено људско друштво, које прелази мора, у походу на далеке владавине. Врло лако је разумети морални утицај појаве једнога ратног бродовља на у пола примитивне народе. Често се два модерна бродовља сусретну посред мора и мпрољубиво се поздрављају: огромни бродови, који су се устремили свом брзином један на другога, заустављају се, обрћу се у великом кругу, затим омотавши се одједном у дим и муње, весело измењују своје страховите поздраве. И у томе лежи једно оличење, под чудним обликом, оличење не више само природних сила, но сједињених, дисциплинованих друштвених сила, којима управља нека невидљива моћ, које су готове да деле свет или да се боре око њега. Напослетку, ноћ, и да би осветлили себи пут, или