Srpski književni glasnik

54 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

да забаве очи које га гледају, брод се каткада омота електричном светлошћу : и тада долази засењивање, о чему мало ствари могу дати појма, фантастично привиђење, — нека врета звезде која је спшла са небеса на. блистави азур мора као на други звездани свод.

(Наставиће се.)

М. ГизЈо.

(С француског превео Ј. С.)

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД.

О „ПеЕсмамА“ А. ШАНТИЋА. (2.)

Мени је врло жао што пристајањем уз ове срдито казане, али оправдане примедбе мога пријатеља, не могу да завршим ред замерака које имају да се учине књизи Г. Шантићевој. Ја бих волео да могу сад одмах прећи на оно што у његовој књизи имам да похвалим; као што бих волео да у њој тога више има но што има. Али, ја се морам вратити на оне некорекцпје стила IH логике, како их је назвао мој пријатељ, који их се у почетку свота говора само дотакао. Опе су главна мана „Песама“ Г. Шантићевих. Оне су главна мана пи у несмама његових другова о којима је била реч. У њиховим песмама, оне су још много чешће, крупније, п нееноеније, и много опасеније но њихове граматичке некорекције. Граматичке некорекције вређају уво п осећање, вређају опште, укорењене п неприкосновене навике језика, и вређају их врло јако; као што семо видели, оне саме за себе могу рахат да покваре п најлепшу песму. Али оне бар не задиру у садржину говора; нека мисао, плп осећање, пили слика, казани граматички некоректно, остају, докле год ч0век може да их разуме, писта та мисао, слика, или осећање. О неком песнику који би своје лепе мисли казивао тим