Srpski književni glasnik

56 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

сразмерно најмногобројнија (изузимају се скоро само његове патриотске п политичке песме) стално п сувише вређа тим својим некорекцијама. Његове „Песме“ показују све мане некоректног стила уопште п нарочито мане некоректног китњастог стила. Неприкладно, погрешно употребљивање речи, и као последица тога, нелогичне комбинације појмова и неистинитост елика; јурење за лепим речима, за песничким изразима, без обзира на то какав ће смисао испасти; обилазно, неодређено, пејасно казивање мисли; збуњено гомилање речи које често прелази у брбљање; удруживање несклапних предетава; скакање с мисли на мисао; испадање из хармоније; најзад, напрегнутост, високопарност, претерана употреба иретераних фигура, нарочито метафора и персонификације, најдаљих, најусиљенијих, најмање оправданих -— то су, у широкој класификацији, обичне мане стила Г. Шантићева, као што су п обичне мане стила већине његових другова.

Утисак је, за човека поле осетљива п ппемена без претеривања — необично мучан. Кроз целу књигу, страну по страну, врло често стих по стпх, читалан је дужан читати те вечите неприкладности п нелогичности, те лепе речи које немају смисла, и: та претеривања; музику на раздешеном ипнетрументу, од евирача којн нема слуха, али тим савесније евира Iorte m iortissimo. После кратког времена, те вечите дпеонашције, те сталне какофоније почињу буквално да боле, постају неподносне. Како може бити чптаону који напорно мора да хвата смисао, да погађа, у трку, шта је нисац хтео да каже, да исправља H протпз своје воље свакотренутне неприкдадности 7 И је ли чудо што он после кратког времена још само њих видо, и најзад изгуби стрпљење, п заклопи књигу, да је више никад не отвори 7

Хоће ли се коме учинити да је ово претерано, и да тих некорекција не може бити толико у књизи једног извежбаног писца 7 Опоме који је књигу пмао у рукама, неће изгледати претерано. У осталом, већ по оним при-