Srpski književni glasnik

Ђе СРПСКИ Књижевни ГЛАСИПЕ.

Кад утоне јасног дана

Благи сјај; или: „Никад љепше лице погладило није — повјетарца гореког уздисање лако;“ — или: „одводе ме мисли успомена мојих; “ — пли: „мила слика младог момка грлила је њене. енове;“ — или:

То је санак свет,

У коме се благо њене дражи грле

И мила чистота њене душе врле...

Угушићу пој,

Чедо душе своје што грли без мира

Сјајни призрак твој... Оно их, најзад (као што се могло. очекивати на овако клизавом путу) наводи на брбљање парафазична човека који не разуме значење изговорених речи и произвољно замењује једне другима. Шта значе ови стихови:

Зар не чујеш шапат грања

Што те мојом чежњом зове...

Само липа стоји, голе гране стоје, Над пустињом мртвом давне среће моје...

Сахранићу љубав... У покоју светом Покрићу је душом и увелим цв јетом...

А уз тресак мукло поје

Тамни костур среће моје...

А у мом је врту један вјетрић мио

У чашици крина с твојом душом био..2 Шта значе ти стихови, и толики други слични овима OD Како је душа песникове живе драгане могла бити у врту, у чашици крина, с једним милим ветрпћем 2 Како је, у покоју светом, песник могао своју сахрањену љубав „покрити душом“ MH увелим цветом 7 ...Зар није очевидно да је песник, пишући ове стихове, просто био у оном напрегнутом, назови песничком расположењу, у коме се расејано лове лепе речи, у коме кроз машту, место слика и мисли, пролећу само те речи, као немиран, светао и шарен рој који песника само обмањује и засењује 7 ....И како мора бити читаоцу који је узео да чита песника, да