Srpski književni glasnik

o <

Књижевни ПРЕГЛЕД.

чује његове мудре и одушевљене мисли, а наилази на ово празно брбљање 7

...После овога, лако је разумети откуда у њихову стилу и оне многе и крупне неприкладности израза, које су друга главна одлика њихова стила. Кад не пазе на. емисао онога што пишу, природно је да ће још мање марити што ће поједини изрази бити погрешно употребљени. И као и мало пре, тако ће п овде пет пута на десет погрешити зато што у свом непекреном п расејаном песничком расположењу лове само лепе (звучније, ређе, необичније) речи. Те неприкладности су исто тако несносне као онп малопређашњи плеоназми и брбљања; јер, пре свега, оне вређају нашу логику исто тако као и они, а још су од њих много чешћи: стил је евакотренутно стварање, и ко рђаво бира своје изразе, он свакотренутно вређа својим некорекцијама. Какав може изгледати читаоцу текет у коме је евака друга или трећа реч. нетачно употребљена, у коме писац -— као да не зна језика, као да је странац који је несавршено научио ерпски, па не може да нађе праву реч — увек промаши оно што је хтео да каже, и речи стално употребљује у значењу које немају и у везама у које оне не могу да уђу 7 Као она музика коју мало пре поменух, музика на раздешеном инструменту, од човека који нема слуха. Лажни тонови, дисонанције, какофоније нису непријатније за уво музичарево, но, на пример, оваква неприкладна, погрешна фразеологија за уво образованога читаоца: „Ах, ја гинем, гинем страсно!“ — „Плету се сјенке...“ — „Славујак је "HO илео своју ту“ — „Душа ми је јако зажељела милост и пољупце младе“ —— „Мома стрепи и блиједи, на лицу јој румен сане.“ — „Страсно као огањ што весело грије.“ — „Као што се бршљан сплеће око струка вите јеле.“ — „Блиста на валу стрменијеж врела.“ „Ту гдје шуми струја жива сањивога водопада.“ — „Кад се глухо доба свије.“ —— „По земљи се бјеше доста магле свило.“ — „A ту ружа једна, мирисна п чедна, на вале се свија.“ — „Кроз ту таму што је мутна јесен свија.“ —