Srpski književni glasnik

60 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

„Нема сунца... зрак му је посриј,“ — „А тичица рој позваћу из луга.“ — „Пуетош гдје се змије рој...“ и тако даље. Но издвојеним наводима тешко је јасно показати колико су тешке и честе погрешке ове врсте. Наводи су друкчији као наводи, друкчији у контексту. Требао би коментар, често врло опширан, да покаже тежину погрешака; но и то за онога који погрешку сам не осећа не би било довољно. А што се броја погрешака тиче, то ће увек знати само онај који је имао саму књигу у рукама. У књизи Г. Шантићевој, у највећем броју његових песама, скоро ништа није казано како се обично каже п како треба да се каже...

(Свршиће се.) Богдан Поповић.

ПОЗОРИШНИ ПРЕГЛЕД.

Извештај о прошлој сезони. — Управин програм за нову. Драматургија београдеког Лесинга (Чланци Г. Бр. Ђ. Нушића у „Дневном Листу“). (2)

Редове оваквих комада прекидало је свега седам реприза, и то каквих, осем „Прибислава и Божане“ и „Ромеа и Јулије“ („Девојачки завет,“ „Сеоска школа“, „Женидба“, „Душан“ и „Наступ“, ако узмемо као репризу оно што се три године није представљало). По избору ових реприза види се колики је рад морао бити на њих уложен. Нема ни помена од старијих интересантнијих драма које би могле бити често на репертоару: „Кориолан“, „Магбет“, „Много вике ни за што“, „Емилија Галоти“, „Мизантроп“, „Тврдица“, „Фуршамбо“ „Све за сина“, „Честита деца“, „Олимпијина удаја“, „Наследник“, „Миш“, „Г-ца Сеглијерова“, „Сврачје ноге,“ „Maтори момци“, „Част“, „Новинари“ итд. Ни један од ових комада нити икоји други није поново инеценисан, што боље преподељен и, што је најглавније, превод упоређен са оригиналом и брижљиво дотеран. Овај, наравно, последњи посао крајње је неблагодаран, не доноси никакву славу, готово је анониман и врло се лако пориче.